Обележавање Светског дана срца у овој години носи посебан значај – поред преношења кључних порука које се тичу превенције и лечења болести срца и крвних судова, 29. септембар 2025. протећи ће и у знаку јубилеја – 25 година од првог обележавања Светског дана срца крајем септембра 2000. године. Од својих почетака па све до данашњих дана, обележавање овог важног датума значајно је допринело подизању целокупне свести о болестима срца и крвних судова, обрађујући током протеклих 25 година кључне теме од значаја за сваког појединца заинтересованог за сопствено и здравље блиских особа. Препознавање значаја Светског дана срца, расло је током година, достижући глобални досег и утицај, посебно у контексту технологија које су у међувремену постале доступне за ширење здравствено-промотивних порука – милиони људи до којих су путем друштвених мрежа допрле информације важне за очување здравља срца и крвних судова, представљају кључни показатељ значаја, и могућности утицаја на побољшање кардиоваскуларног здравља читавих друштава. Током претходних четврт века, теме које су биле у основи јавноздравствених кампања обухватале су најразличитије области повезаности са потенцијалним кардиоваскуларним исходима - физичка активност, полне и узрасне специфичности срчаних болести, упознавање са факторима ризика, укључивање свих друштвених актера у превентивну акцију и сл.

Болести срца и крвних судова представљају водећи узрок смрти у свету – око 19,8 милиона људи је у 2022. на глобалном плану умрло од ових стања, што представља око 32% свих смртних исхода. Међу овим болестима, истичу се срчани и мождани удар, који су удружено чинили чак 85% забележених смртних исхода од кардиоваскуларних болести у посматраној 2022. години, на нивоу света. Оно што је посебно значајан податак јесте да је око ¾ смрти од болести срца и крвних судова забележено у земљама са ниским и средњим приходима.

Последњи подаци из 2024. године говоре да је у нашој земљи, број умрлих од болести система крвотока износио 46841 (21285 мушкараца и 25556 жена), што је чинило око 47,7% свих смртних исхода. У Београду је овај удео нешто мањи, али је и даље значајног обима: 9467 (4172 мушкараца и 5295 жена) преминулих од болести система крвотока чинило је 43,8% свих умрлих особа у београдском региону у 2024. години.

Превенција као кључ здравља срца и крвних судова
Кардиоваскуларне болести деле неколико заједничких фактора ризика који се могу повезати и са настајањем различитих обољења из групе познате као хроничне незаразне болести (малигне болести, хроничне респираторне болести, шећерна болест, и коначно, болести срца и крвних судова). Ови фактори ризика повезују се са нашим свакодневним понашањем и стога је њихова важност за превентивно деловање огромна. Нездрава исхрана, употреба дувана, алкохола и недовољна физичка активност могу остварити различите последице по здравље, које се касније рефлектују на стање срца и крвних судова. Процене ефеката по здравље који се могу остварити контролом одређених понашања, изузетно су значајне – посматрајући на глобалном плану бројеви говоре да се у једној години, употреба дувана може повезати са 8 милиона смртних исхода, прекомерни унос соли доприноси појави око 1,8 милиона смрти, више од 1,5 милиона смртних исхода однесу хроничне незаразне болести као последица употребе алкохола и око 830000 смрти наступи као последица недовољне физичке активности.

Важан је и поглед на превенцију болести срца и крвних судова из угла који се понекад недовољно истиче – угла социјалних детерминанти здравља, као различитих друштвених економских, срединских и психосоцијалних чинилаца који се повезују са одређеним здравственим исходима. У контексту кардиоваскуларног ризика, деловање социјалних детерминанти здравља посматра се кроз три нивоа – индивидуални, интерперсонални и ниво заједнице. Како би се илустровао значај ових чинилаца, наводи се ситуација у којој се опажено успоравање у смањењу оптерећења болестима срца и крвних судова у неким друштвима директно приписује утицају социјалних детерминанти здравља, што јасно указује и на путању будуће јавноздравствене акције.

Поред промена у навикама појединца, рад на нивоу заједнице може пружити кључан допринос смањењу оптерећења друштва кардиоваскуларним болестима, првенствено кроз стварање окружења и увођење јавних политика које ће производити подстицаје за избор здравих животних стилова код грађана.

Извор: ГЗЈЗ