Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду у периоду од 13. до 19. маја 2019. године на територији Србије обележава XXIX Недељу здравља уста и зуба. Ове године кампања се обележава под слоганом „ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА”.

Циљеви ове кампање, која се у Србији обележава од 1991. године, су:

Указати на значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.

Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.

Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.

Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.

Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.

Мотивисати појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.

Под слоганом "Орално здравље чувамо од најранијег узраста" Служба за стоматололошку здравствену заштиту Дома здравља „Савски венац„ обележила је XXIX „Недељу здравља уста и зуба“

Недеља здравља уста и зуба се обележава бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији који има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља.

Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, а подстиче се и укључивање порука о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Орално здравље у свету и Србији

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља и квалитета живота. Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају на психо-социјално благостање”.

Болести уста и зуба су најчешћа незаразна обољења која се могу јавити током живота и која узрокују бол, нелагодности, али могу довести и до озбиљних последица по опште здравље.

Kаријес, периодонтална обољења тј. обољења десни, орални карциноми, оралне манифестације HIV инфекције и трауме уста и зуба спадају у најчешћа орална обољења и стања, а у великој мери их је могуће превенирати или се могу лечити у раној фази. У великом броју земаља са ниским и средњим приходима, са порастом урбанизације и променама у условима живљења, учесталост оралних обољења наставља да расте. Овоме у великој мери доприноси недостатак заштите флуоридима, неадекватна покривеност стоматолошком здравственом заштитом на примарном нивоу, али и употреба шећера, дувана и алкохола.

Према проценама добијеним у оквиру студије о оптерећењу болестима на глобалном нивоу (The Global Burden of Disease Study) из 2016. године скоро половина светске популације (3,58 милијарди људи) има неко орално обољење. Каријес сталних зуба у свету има 2,4 милијарде људи, а 486 милиона деце има каријес млечних зуба. Нелечена пародонтопатија, која у крајњој фази доводи до испадања захваћених зуба, заузима међу хроничним незаразним обољењима 11. место према учесталости на глобалном нивоу.

У земљама Европског региона Светске здравствене организације, 20–90% шестогодишњака има каријес. Проценат становника у старосној групи 65–74 године који нема ниједан природан зуб варира од 20 до 50%. Учесталост обољења уста и зуба, као и приступ стоматолошкој здравственој заштити, значајно варира међу европским земљама. Лечење болести уста и зуба је скупо и у просеку чини 5% укупних трошкова за здравствену заштиту у већини земаља са високим приходима. Неједнакости у оралном здрављу међу земљама и међу различитим осетљивим групама становништва постоје у читавом свету.

Према резултатима истраживања које је спроведено на национално репрезентативном узорку 2013. године, само 8,3% становника Србије старијих од 25 година има све своје зубе, а мање од половине (45,6%) становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Извештај о унапређењу квалитета рада у здравственим установама Републике Србије у 2017. години показује да је у Србији у 2017. години 36,6% деце у седмој години живота имало све здраве зубе, а да је проценат деце у дванаестој години живота са свим здравим сталним зубима износио 35,5%. У 2017. години на нивоу Републике Србије 88,1% деце у седмој години живота и 83,3% деце у дванаестој години живота обухваћено је локалном апликацијом концентрованих флуорида.

Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији које је спроведено 2017. године показало је да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине школске деце узраста 11,13 и 15 година (70,9%), значајно више девојчица него дечака (82,6% према 59,9%).

Неадекватна орална хигијена и примена флуорида, као и нередовне контроле код стоматолога имају значајан утицај на оралног здравље. Поред тога, фактори ризика који су повезани са обољењима уста и зуба су исти као и за водеће незаразне хроничне болести као што су неправилна исхрана, употреба дувана и алкохола.

Опште препоруке за очување оралног здравља су:

Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе

Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана

Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају

Безбедно физичко окружење

Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога и примена флуорида према препоруци стоматолога

Престанак или смањење конзумирања алкохола

Престанак пушења.